Zadnji dan godišnjeg odmora. Sve sam popakirao. Idem na spavanje. No eto. Nisam uštekao Raidov aparatić u zid. Treba i sa njima da se oprostim. Ko sa familijom. Ipak su mi 15 dana sisali krv. Postali smo ko jedno. Uspio sam nekako da snimim na mobitel onaj zzzzzz zvuk kad mi zazuji kod uveta. Sad mi je to alarm na mobitelu. Nema boljeg budjenja. Prvo se išamaram kad ga čujem i odma sam budan.
Pustio sam ih da mi eto zadnje veče isisaju krv ko normalni komarci. Da ih ne smeta Raid, da se ne šamaram oko glave. Nek se počaste za oproštaj. Da se mogu češat jedno 10 dana i tako se sjetit godišnjeg odmora, kuće, doma. Jedenja i pijenja. Jer to je ono što čini pravi godišnji iliti urlauP što bi mi u Njemačkoj rekli.
Eno ih jutros spavaju….ko bebe….pjani….jer krv nije voda
