“Evo da ispricam i ja kako tece odlazak kod lekara opste prakse tj kućnog doktora, a zatim i na kontrolu stitne zlezde kod endokrinologa… pa da počnem:
Juce sam u 9:05 h bila ispred ordinacije kucne doktorke, pozvonila na interfon i sacekala sestru da otvori vrata. Pre toga na istim vratima se naslo vazno obavestenje (bice dodata slika naknadno). Jos 2 pacijenta cekaju ispred vrata sa razmakom of nekih 1.5m do 2m. Sestra izlazi, pita koji su simptomi, jedan kaslje i sestra ga salje negde i ne pusta ga i ordinaciju-sve se to desava na ulazu u zgradu. On dobija dalje instrukcije i odlazi 🤷‍♀️ sta dalje ne znamo ali on ne ulazi. Jedna starija zena kojoj trebaju recepti za lekove-stari pacijent, ceka ispred i dobija recepte. Ni ona ne ulazi. Meni treba zameniti zavoj na stopalu i dati uput za mrt, ja ulazim. Unutra cekam da me prozovu. Dok sam cekala doslo je jos par pacijenata, svi pravimo razmake izmedju nas i u cekaonicu se ne pusta previse ljudi… sve sestre ne prilaze blize od 2 m pacijentima i stalno dezinfikuju ruke. Kada sam izasla iz ordinacije bilo je jos puno njih ispred koji cekaju-bar ima nekog reda.
Danas sam bila kod endokrinologa. Pre nego sam usla stoji obavestenje da dezinfikujem ruke, zatim uzmem masku, i nakon toga udjem.

Veliko obavestenje na vratima: NE ULAZITE AKO STE PREHLADJENI !

U cekaonici je nas cetvoro- u svakom cosku po jedno. Svi imamo maske i cekamo. Sve mirise na alkohol. Dolazi doktor sa maskom koja ima filter na sredini. Proziva. Otvara laktom vrata. Ja sedam ne skidam jaknu. Jedva se cujemo i sporazumevamo zbog maski, ali funkcionise. Nakon toga idem da vadim krv radi daljih analiza. Sestra pravi razmak koliko moze i oprezna je. Posto sam vadila 8 epruveta krvi, a to traje, dala sam sebi za pravo da progovorim koju rec sa sestrom. Pitala sam je da li se boji? Ona kaze: strah je normalan u ovoj situaciji ali se vise boji za decka koji ima astmu i sestru koja radi u marketu. Samo sam se nasmejala. Rekla je da su oni opremljeni i pripremljeni kao medicinari a kasiri nisu. Tacka. Rekoh da radim u jednom supermarketu i da delimo misljenje. Ona zavrsi, stavi flaster i slegnu ramenima…”

Čitateljica

Imate priču za nas? Pišite nam: info@putokaz.eu

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Molimo unesite ovdje svoje ime