RAZGLEDNICA: Čudna stvar iz prošlih vremena

Zvono je zazvonilo na vratima. Otvorio sam i pokupio taj predmet na pragu. Okrenuo sam ga par puta diveći se krajolicima koje je prikazivao. Djeca su dotrčala.

„Tata tata, ko je to bio?!“
„Čika poštar djeco“
„A šta on radi?“
„On nosi poštu“
„A jel nam on donosi e-mailove?“
„Ne, to rade čike iz telekoma“
„A jel imaju Zagori iz telekoma?“
„Imaju ali su na drveću“
„A šta ti je to donio čika poštar?“
„Djeco, ovo se zove razglednica“
„A šta je to razglednica?“
„E to vam je jedna kartolina sa slikom i sa porukom na drugoj strani“
„Jel jpg ili tiff tata?“
„Ovo je prava slika sine“
„A čemu služi ta tvoja razglednica?“
„Vidiš sine, nekada su ljudi kada odu na putovanje pisali i slali ove razglednice kako bi se javili i pozdravili ljude koje vole“
„Kako misliš pisali po tome?“
„Pa evo sa druge strane ima pisana poruka“
„Pa čime su pisali, jel u wordu ili excelu?“
„Ma kemijskom olovkom srećo“
„Aj tata ne lupetaj, nismo mi više mali da nam izmišljaš kojekakve sprave“
„Da, sine, bila je nekad olovka kojom su se pisale razglednice sa putovanja“
„Last minute ili online rezervacija?“
„Nije toga bilo tada ćeri“
„Hahahaha, opet nas zezaš a’“
„Ma ozbiljan sam“
„A kako su znali kome da pošalju?“
„Pa ljudima koje vole“
„Sa Tindera ili?“
„Neeee, ljudima sa kojima su se družili, dopisivali i to“
„Aaaaaa, sa Fejsbuka i chata, sad kontamo“
„Ne ne, tada nije bilo kompjutera“
„Hahahahaha, e stari baš si puko ko fosna, čuj nije bilo kompjutera, nego daj ti nama to da mi to skeniramo i pokažemo taj artefakt prijateljima“

„I tata…nemoj više izmišljat takve priče“